Foto Art
Poštovani posetioci,

posetom foruma "Foto Art" necete biti u mogucnosti da vidite ceo sadržaj foruma.

Priliku za pregled celog foruma dobijate registracijom.
Dajte svoj doprinos i postavite neke od fantastičnih Fantasy slika i fenomenalnih Fotografija.

Dobrodošli!!! Harmonika

Foto Art

Na oblaku vetra umetnost nas krasi... Forum sa najboljim fotografijama...
 
PrijemPortalČesto Postavljana PitanjaRegistruj sePristupi
Dobrodošli na Foto Art, neobican forum sa najboljim fotografijama!!! Uživajte i opuštajte se uz nas...
Kalendar
Zadnje teme
» Istorija gradova - Mostar
Sre 01 Apr 2015, 13:03 od Did Ekipa

» Bosna i Hercegovina
Sre 01 Apr 2015, 12:59 od Did Ekipa

» SRECNA NOVA GODINA!!!!!
Čet 01 Jan 2015, 16:40 od STRANAC

» Fantasy GIF
Sub 09 Avg 2014, 18:16 od maja-ana

» Istorijska zdanja
Pet 08 Avg 2014, 19:54 od maja-ana

» Istorijske ličnosti
Pet 08 Avg 2014, 19:49 od maja-ana

» Ratne fotografije ( I sv.rat )
Pet 08 Avg 2014, 19:42 od maja-ana

» Istorija sporta ( biciklizam )
Pet 08 Avg 2014, 19:36 od maja-ana

» Istorija željezničkog saobraćaja
Pet 08 Avg 2014, 19:28 od maja-ana

» Istorija avijacije
Pet 08 Avg 2014, 19:20 od maja-ana

» Istorija brodogradnje
Pet 08 Avg 2014, 19:13 od maja-ana

» Istorija automobilizma
Pet 08 Avg 2014, 19:03 od maja-ana

» Istorija sporta (košarka)
Pet 08 Avg 2014, 18:56 od maja-ana

» Ratne fotografije ( II sv. rat )
Pet 08 Avg 2014, 18:49 od maja-ana

» Istorija sporta ( fudbal )
Pet 08 Avg 2014, 18:43 od maja-ana

Naj bolji poslanici
Admin
 
lena
 
Sky
 
fenix
 
STRANAC
 
crni_biser
 
Jeka
 
Marijana
 
Objektiv
 
dules
 
Foto Art na Facebook-u

Delite | 
 

 Beograd

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : 1, 2, 3  Sledeći
AutorPoruka
Objektiv
Poštovani član
Poštovani član
avatar

Broj poruka : 975
Datum registracije : 28.12.2009
Lokacija : Gde god treba

PočaljiNaslov: Beograd   Uto 19 Okt 2010, 13:47

Nazad na vrh Ići dole
Objektiv
Poštovani član
Poštovani član
avatar

Broj poruka : 975
Datum registracije : 28.12.2009
Lokacija : Gde god treba

PočaljiNaslov: Re: Beograd   Uto 19 Okt 2010, 13:47

Nazad na vrh Ići dole
Objektiv
Poštovani član
Poštovani član
avatar

Broj poruka : 975
Datum registracije : 28.12.2009
Lokacija : Gde god treba

PočaljiNaslov: Re: Beograd   Uto 19 Okt 2010, 13:48

Nazad na vrh Ići dole
Objektiv
Poštovani član
Poštovani član
avatar

Broj poruka : 975
Datum registracije : 28.12.2009
Lokacija : Gde god treba

PočaljiNaslov: Re: Beograd   Uto 19 Okt 2010, 13:49

Nazad na vrh Ići dole
Objektiv
Poštovani član
Poštovani član
avatar

Broj poruka : 975
Datum registracije : 28.12.2009
Lokacija : Gde god treba

PočaljiNaslov: Re: Beograd   Uto 19 Okt 2010, 13:53

Nazad na vrh Ići dole
Objektiv
Poštovani član
Poštovani član
avatar

Broj poruka : 975
Datum registracije : 28.12.2009
Lokacija : Gde god treba

PočaljiNaslov: Re: Beograd   Uto 19 Okt 2010, 15:29

Nazad na vrh Ići dole
anchi1808
Vip član
avatar

Broj poruka : 248
Datum registracije : 19.10.2010

PočaljiNaslov: Re: Beograd   Pon 15 Nov 2010, 01:05

Nazad na vrh Ići dole
STRANAC
Poštovani član
Poštovani član
avatar

Broj poruka : 2821
Datum registracije : 10.12.2010
Godina : 64
Lokacija : Slovenija

PočaljiNaslov: Re: Beograd   Čet 27 Jan 2011, 03:53

БЕОГРАД
Istorija


Beograd, grad veoma burne istorije, jedan je od najstarijih u Evropi. Njegova istorija traje punih 7000 godina. Prostor oko velikih reka Save i Dunava bio je naseljen još u paleolitskom periodu. Iz starijeg kamenog doba, potiču ostaci ljudskih kostiju i lobanja neandertalaca, pronađeni u kamenolomu kod Leštana, u pećini na Čukarici i u blizini Bajlonijeve pijace.

Ostaci kulture mlađeg kamenog doba, pronađeni su u Vinči, Žarkovu i u Gornjem gradu, iznad ušća Save u Dunav. To ukazuje da je prostor Beograda bio naseljen u kontinuitetu i da je intezitet tog naseljavanja bivao sve jači. Mnoga današnja naselja beogradske okoline leže na kulturnim slojevima ranijih praistorijskih naseobina.

Vinča kraj Beograda spada u red najznačajnijih naseobina i kulturnih nalazišta praistorijskog perioda. Arheološke iskopine na Rospi ćupriji, Gornjem gradu, Karaburmi, Zemunu i Vinči potvrđuju pretpostavke da je područje Beograda bilo intezivno naseljeno i da se njegovo stanovništvo bavilo plužnom zemljoradnjom i drugim pratećim privrednim delatnostima. Na ovim lokalitetima otkrivene su nekropole bronzanog i metalnog doba kao i dokazi različitih kulturnih uticaja.

Antički period

Na oko 600 godina p. n. e. ovim prostorom su prošla tračko-kimerska i skitska plemena, a u III veku p.n.e. Kelti. Za prisustvo keltskog plemena Skordisci vezuje se nastanak Singidunuma, koji se, kao utvđeno naselje, prvi put pominje 279. godine p.n.e. Prvi deo reči Singi označava okrugli, a dunum utvrđenje ili grad. Moguće je da naziv potiče od imena tračkog plemena Singa, zatečenom, u vreme dolaska Kelta. Nema gotovo nikakvih tragova o tom keltskom gradu, osim što su na lokalitetima Karaburme i Rospi ćuprije pronađene nekropole sa umetnički vrednim predmetima, koje su pripadale ratnicima plemena Skordisci. Znatni keltski kulturni uticaji utkani su u duhovnu kulturu stanovništva Singidunuma, koji su delom preneti i pomešani sa rimskim antičkim kulturnim elementima.

Rimljani su Beogradom ovladali početkom I veka nove ere i pod njihovom vlašću bio je čitava četiri veka. Vojnici mezijskih legija, čine prvu rimsku vojnu posadu u Singidunumu. Iz tog perioda potiču grobovi u obliku bunara pronađeni na Trgu republike i drugim mestima u gradu. Pored Singidunuma u sastavu rimske imperije bio je i Taurunum, današnji Zemun. Oba grada postaju značajna vojna uporišta na utvrđenoj rimskoj granici - "limesu".
Najveći procvat Singidunum doživljava 86. godine, dolaskom Legije IV Flavija. Tada je izgrađeno prvo utvrđenje od kamena na Gornjem gradu, čiji se fragmenti i danas mogu zapaziti. Taj je kastrum bio kvadratnog oblika i obuhvatao je prostor današnjeg Gornjeg grada na Kalemegdanu. Izgled Taurunuma (Zemuna) iz tog vremena je manje poznat i on se verovatno nalazio na mestu današnjeg Donjeg grada. Kao značajniji rimski vojni logor Singidunum je stekao gradska prava u II veku n. e. za vreme cara Hadrijana. Njegov vojnički značaj je porastao još više u III veku, kada je car Aurelije napustio Dakiju a Gornja Mezija dobila nove granice duž desne obale Dunava. Tada je Singidunum središte hrišćanske episkopije. U njemu je nešto kasnije rođen rimski car Jovian Flavie Klaudije.

Uz vojni logor, Rimljani su naseljavali veterane svojih legija kako bi još više obezbedili svoju granicu. Tako je vremenom tu nastalo dosta veliko naselje koje je imalo pravolinijsku osnovu, sa ulicama koje se seku pod pravim uglom. Neke osnove ovakvih urbanih elemenata sačuvane su i danas, što se vidi po položaju ulica Uzun Mirkove, Dušanove i Kralja Petra I. Takav pravougaoni oblik sačuvao je i Studentski trg (nekadašnji rimski forum sa termama otkriven pre tridesetak godina).
Između Singidunuma i Taurunuma, preko Save, postojao je most koji je spajao ova dva grada i kojim je išao jedan od najznačajnijih rimskih puteva. Tako je Singidunum postao značajna drumska raskrsnica za rimske provincije Meziju, Dakiju, Panoniju i Dalmaciju. Vojni put - Via militaris, koji je išao sa zapada na istok, preko Sirmiuma (Sremska Mitrovica), Singidunuma i Viminacijuma (Kostolac), do Vizanta, bio je zaštićen utvrđenjima. Takvih utvrđenja bilo je i na današnjoj teritoriji Beograda, kao što su bila: Mutatio ad Sehtum (Mali Mokri Lug), Castra Tricornia (Ritopek), Mutatio ad Sehtum Militare (Grocka) i druga. Značajan je bio i put koji je spajao tadašnja rudarska naselja na Avali, Kosmaju i Rudniku. Značajnije tragove materijalne kulture (grobnice, spomenici, skulpture, keramika, novac) nađeni su u mnogim selima beogradske okoline.

Podelom rimskog carstva na Istočno i Zapadno 395. godine, tadašnji Singidunum postaje granični grad u sastavu Vizantije. Taj novi položaj grada odredio je njegovu dalju sudbinu, jer on postaje ne samo spona različitih kulturnih uticaja, već pre svega saobraćajni i strategijski ključ Vizantijskog carstva.
Nazad na vrh Ići dole
STRANAC
Poštovani član
Poštovani član
avatar

Broj poruka : 2821
Datum registracije : 10.12.2010
Godina : 64
Lokacija : Slovenija

PočaljiNaslov: Re: Beograd   Čet 27 Jan 2011, 03:56

БЕОГРАД
Vizantija

Raspad Rimskog carstva bio je praćen najezdom varvarskih naroda: Istočnih Gota, Gepida, Sarmata, Avara, Slovena i drugih. Beograd je zbog svog isturenog položaja na granici - limesu, bio česta meta napada i razaranja. Napadi sa severa preko Panonske nizije, Dunava i Save, bili su tako jaki da ni Singidunum, kao značajno vojno utvđenje, nije mogao da odoli. Tako ga Huni 441. godine zauzimaju i potpuno razaraju. Grad je tada izgubio i dotadašnje rimsko stanovništvo. Posle hunske propasti, grad je 454. godine ponovo u sastavu Vizantije, ali ga ubrzo osvajaju Sarmati, pa zatim i Istočni Goti. Već 488. godine ponovo postaje vizantijski grad.
Raspad Rimskog carstva bio je praćen najezdom varvarskih naroda: Istočnih Gota, Gepida, Sarmata, Avara, Slovena i drugih. Beograd je zbog svog isturenog položaja na granici - limesu, bio česta meta napada i razaranja. Napadi sa severa preko Panonske nizije, Dunava i Save, bili su tako jaki da ni Singidunum, kao značajno vojno utvđenje, nije mogao da odoli. Tako ga Huni 441. godine zauzimaju i potpuno razaraju. Grad je tada izgubio i dotadašnje rimsko stanovništvo. Posle hunske propasti, grad je 454. godine ponovo u sastavu Vizantije, ali ga ubrzo osvajaju Sarmati, pa zatim i Istočni Goti. Već 488. godine ponovo postaje vizantijski grad.

Početkom VI veka (512. godine), vizantijski car Anastasije u njegovu neposrednu okolinu naseljava germanska plemena Herula, da bi ga oni odbranili od ratobornih Gepida. U ruševinama ranijeg rimskog grada, na zapadnoj strani Donjeg grada, nađeni su tragovi materijalne kulture Germana. U vreme vladavine vizantijskog cara Justinijana I, 535. godine, grad je iznova podignut i opasan moćnim bedemima. Tako Singidunum ponovo postaje sjajan i velike hvale dostojan grad. Po svoj prilici grad je po prvi put bio vezan sa Taurunumom na suprotnoj obali.

Krajem VI veka, dok su Vizantijci bili zauzeti ratovima po Africi i Aziji, pred zidinama Singidunuma pojavljuju se mongolska plemena Avara, a za njima i prve slovenske grupe. Posle dve opsade Avari i Sloveni osvajaju grad. Brojni su vizantijski istorijski izvori o toj opsadi i konačnoj propasti Singidunuma. Ovom varvarskom najezdom i rušenjem grada, nestao je i naziv Singidunum i više se nikada u istoriji nije pojavio. Tragovi slovenske materijalne kulture tog doba, pronađeni su u Donjem i Gornjem gradu, Zemunu i naseljima Ritopek i Višnjica. To je bio trajniji početak slovenizacije ovoga grada.
Oko 630. godine na ovo područje se doseljava srpski živalj. Posle toga, više od dva i po veka nema pomena o njemu. Avarski i slovenski ratnici nisu marili za ovaj grad, jer on više nije imao položaj graničnog utvrđenja. On se tada nalazio unutar šireg prostora Balkanskog poluostrva koji su Sloveni već osvojili. I pored toga, arheološki nalazi ukazuju na kontinuiran život u gradu i njegovoj okolini. Ponovni pomen grada, i to pod slovenskim imenom BEOGRAD (Beli grad - verovatno po zidinama od belog krečnjaka), srećemo tek u IX veku, tačnije 16. aprila 878. godine, u jednom pismu pape Jovana VIII bugarskom knezu Borisu-Mihailu, o smenjivanju beogradskog hrišćanskog episkopa Sergija. Kasnije se taj naziv sreće u različitim varijantama: ALBA GRAECA, GRIECHISCH WEISSENBURG, NANDOR ALBA, NANDOR FEJERVAR, CASTELBIANCO, ALBA BULGARICA.

Nekoliko vekova posle prvog pomena Beograda kao slovenskog grada, u njemu se smenjuju razne vojske i osvajači. Do Beogradu su najpre došli Franci koji su pod Karlom Velikim uništili Avare. Na ruševinama Taurunuma osnivaju franačko naselje Malevila, da bi slovenizacijom kasniji naziv bio Zemln (Zemun). Franačku vladavinu zamenjuju Bugari, a njihovu Mađari. Krajem X veka, u vreme velike Samuilove države, Beograd je po ko zna koji put promenio gospodara. Već 1018. godine on ponovo postaje značajna pogranična tvrđava Vizantije. Tokom XI i XII veka, oko Beograda se otimaju suparničke sile: Ugarska, Vizantija i Bugarska.

Za to vreme kroz grad prolaze brojni krstaški pohodi na Istok ostavljajući svoj rušilački pečat na njemu. Posle krstaških najezda iz 1096. i 1147. godine, pod vođstvom Fridriha Barbarose 1189. godine kroz Beograd prolazi 190.000 ljudi. Ovaj predvodnik krstaša video je Beograd u ruševinama. Koliko je grad stradao možemo suditi po upoređivanju sa zapisom arapskog geografa i kartografa Idrizija, koji je u opisu "Itinerera carigradskog puta" iz 1154. godine pominje Belgraduk kao dobro naseljenu i živu varoš sa mnogim crkvama.
Nazad na vrh Ići dole
STRANAC
Poštovani član
Poštovani član
avatar

Broj poruka : 2821
Datum registracije : 10.12.2010
Godina : 64
Lokacija : Slovenija

PočaljiNaslov: Re: Beograd   Čet 27 Jan 2011, 04:00

БЕОГРАД
Srednjevekovni srpski Beograd

Srpska vladavina Beogradom počinje 1284. godine, kada srpski kralj Dragutin kao zet i vazal mađarskog kralja Ladislava IV dobija na upravu Mačvu sa Beogradom. To je bio period intenzivnog naseljavanja srpskog življa i jačanja uticaja Srpske pravoslavne crkve. Tu je Dragutin imao svoj dvor. Novosagrađena Saborna crkva, bila je oličenje snage i bogatstva mlade srpske države. Smrću kralja Dragutina na presto dolazi njegov brat Milutin, koji kratko vreme vlada Beogradom, jer grad, 1319. godine, osvajaju i do temelja ruše Mađari. Porušeni i zapusteli grad postaje pogranična baza ugarskom odupiranju širenju srpske države sa juga, u vreme cara Dušana. U takvom stanju Beograd dočekuje XV vek, kada na istorijsku scenu Evrope stupaju Turci, nova velika osvajačka sila.


U želji da se što spremnije odupru turskoj najezdi i na Savi i Dunavu imaju jako uporište, Mađari dozvoljavaju izgradnju Beograda za vreme despota Stefana Lazarevića. On je Beogradom vladao od 1403. do 1427. godine, i to je vreme pravog procvata grada. Beograd je ne samo prestonica srpske države, već i najvažniji privredni, kulturni i verski centar. Grade se: Mitropolitska crkva, nova tvrđava (citadela), despotov dvorac, bolnica i biblioteka. Trgovci dobijaju povlastice i dolaze bogati i sposobni ljudi, koji doprinose prosperitetu grada. Pretpostavlja se da je grad tada mogao brojati 40-50 hiljada žitelja.
Despotov naslednik Đurađ Branković, bio je prinuđen da grad preda Mađarima, a on po ugledu na Beogradsku, podiže Smederevsku tvrđavu. U vreme stogodišnje ugarske vladavine izmenjena je celokupna struktura stanovništva i izgled samog grada. Grad počinje naglo da stagnira, a potisnuto srpsko stanovništvo živelo je u predgrađu i njemu nije bio dostupan Gornji grad. Ugarski kralj Sigismund sve više naseljava mađarsko stanovništvo i širi uticaj katoličke crkve.
Nazad na vrh Ići dole
STRANAC
Poštovani član
Poštovani član
avatar

Broj poruka : 2821
Datum registracije : 10.12.2010
Godina : 64
Lokacija : Slovenija

PočaljiNaslov: Re: Beograd   Čet 27 Jan 2011, 04:04

БЕОГРАД
Turska i austrijska vladavina


Turci su znali da je Beograd najveća prepreka u osvajačkim pohodima ka Srednjoj Evropi. Posle pada Smedereva, 1440. godine, Beogradsku tvrđavu opsedala je turska vojska sa preko 100.000 ratnika, na čelu sa sultanom Muratom II. U želji da osvoje grad Turci na obližnjem brdu Žrnov, današnjoj Avali, podižu svoje utvrđenje, odakle su osmatrali i kontrolisali okolinu. Gotovo čitav jedan vek Beograd je odolevao turskim napadima. Konačno, Turci su pod vođstvom sultana Sulejmana Veličanstvenog, 28. avgusta 1521. godine, uspeli da osvoje Beograd - bedem hrišćanstva i ključ odbrane cele Ugarske. Grad je srušen i spaljen, a put ka Zapadnoj Evropi otvoren.
Pomeranjem granice na sever, menja se strateški položaj Beograda, i u narednih 150 godina, on postaje relativno miran grad sa značajnijom trgovačkom i saobraćajnom funkcijom. Iz Smedereva je preseljeno sedište sandžaka i počinje njegova intezivnija izgradnja. U tek obnovljenom gradu orijentalnog izgleda, sve više cveta zanatstvo i trgovina. On je stecište trgovaca iz Dubrovnika, Venecije, Grčke i Austrije, kao i zanatlija: Turaka, Jermena, Cigana i Srba. Od zanatlija isticali su se abadžije, aščije, puškari i drugi. Pored čaršije podignuti su i brojni karavan-saraji, bezistani i džamije. Grad je izašao iz okvira srednjovekovnih bedema i počinje sve više da se širi duž poznatih trgovačkih puteva koji su vezivali Istok sa Evropom. Svoj najveći uspon pod Turcima, grad dostiže u XVII veku, kada broji 100.000 stanovnika. Krajem XVII veka u Beogradu hara kuga, što uz požare i pobune janičara, dovodi do njegove stagnacije. Posle 167 godina relativno mirnog razvoja, grad postaje meta ratnih sukoba. Nakon turskog poraza pod Bečom, septembra 1688. godine, Austrijanci su zauzeli Beograd. Turci ga, posle dve godine, vraćaju u svoje ruke, ali je grad iz ovih sukoba izašao razoren, a njegovo stanovništvo, zbog saradnje sa Austrijancima, izloženo ubijanju, progonu i pljačkama. Posle toga Beograd je ponovo pogranična varoš, i to sve do 1717. godine, kada ga Austrijanci pod vođstvom princa Evgenija Savojskog ponovo zauzimaju. Tada se na mestu već porušene Beogradske tvrđave gradi nova prema zahtevima savremenih vojno-strateških zahteva.


Austrijska vladavina Beogradom u periodu od 1717. do 1739. godine označena je pravom transformacijom grada, jer on gubi dotadašnje tursko-istočnjačke crte i poprima obeležje srednjevropskog grada. Pored tvrđave i varoš je opasana bedemima, a izgrađena su i nova zdanja. Oživljava trgovina, a u njega se sve više doseljavaju Mađari, Nemci, Francuzi, Česi i drugi. Pri ponovnom turskom zauzeću, 1739. godine ruše se bedemi oko Beograda. Turci ruše austrijske kasarne i objekte, kao i kuće, a mnoge crkve pretvaraju u džamije. On ponovo postaje varoš orijentalnih obeležja i to sa pograničnim položajem, jer je Beogradskim mirovnim ugovorom granica povučena na reci Savi.

Na drugoj strani, Zemun poprima pogranični značaj na austrijskoj teritoriji. Dobija poseban status u okviru Vojne granice i takvi uslovi mu omogućavaju da razvije privredu: trgovinu, zanate, brodarstvo i ribarstvo. Jača građanski stalež, podižu se utvrđenja, državne zgrade i crkve. Iz tog vremena potiču kuće kao što su: Karamatina, Ičkova i kuća Dimitrija Davidovića. Srpska osnovna škola je otvorena 1745. godine, a u gradu rade i slikari i drugi kulturni stvaraoci.

Krajem veka u poslednjem austro-turskom ratu, Beograd je oktobra 1789. osvojen. Potpisivanjem Svištovskog mira 1791. godine, Austrijanci se povlače u Zemun, a janičarima se zabranjuje ulazak u beogradski pašaluk. Posle pogibije Mustafa-paše, 1801. godine, janičari uspostavljaju svoju vlast u gradu i okolnim selima. To je bilo vreme potpunog bezvlašća, janičarskog nasilja i pljački. Ono je bilo završeno poznatom sečom knezova i drugih viđenijih Srba, što je bilo povod za podizanje ustanka.
Nazad na vrh Ići dole
STRANAC
Poštovani član
Poštovani član
avatar

Broj poruka : 2821
Datum registracije : 10.12.2010
Godina : 64
Lokacija : Slovenija

PočaljiNaslov: Re: Beograd   Čet 27 Jan 2011, 04:07

БЕОГРАД
Oslobođenje Beograda


Buđenje nacionalne svesti i događaji oko seče knezova doveli su do podizanja Prvog srpskog ustanka 1804. godine. Ustanak pod vođstvom Karađorđa imao je od samog početka za cilj i oslobađanje Beograda. Posle dve godine borbi, grad je osvojen 1807. godine. Karađorđe je beogradsku varoš osvojio 1806, a Beogradsku tvrđavu 1807 godine. Oko 25.000 srpskih ustanika pod vođstvom Karađorđa Petrovića grad je zateklo u ruševinama. On postaje prestonica tek oslobođenog dela Srbije i simbol slobodarskih tradicija njenog stanovništva. Po obnovi on postaje i značajan privredni, trgovački i kulturni centar. U njemu je već 1807. godine zasedao Praviteljstvujušći sovjet (srpska vlada), a od 1811. godine tu se nalaze i prva ministarstva. Iz Vojvodine i drugih krajeva dolaze viđeniji ljudi i intelektualci, među kojima Sima Milutinović i Dositej Obradović, koji je 1808. godine osnovao prvu Veliku školu.
Dinamičan razvoj Beograda prekinut je turskim osvajanjem 1813. godine, a represalije koje su usledile dovele su do ustanka 1815. godine. Vođa ustanka, knez Miloš Obrenović, uspeo je da unese više diplomatije u odnose sa Turcima. On u Beograd, uz određene povlastice, sve više naseljava srpski živalj sa juga, pa Turci, gotovo u bescenje, počinju da prodaju imanja i kuće. Turci su zadržali tvrđavu, dok je varoš pripala Srbima. U gradu se podižu prvi značajni objekti: Konak kneginje Ljubice, Saborna crkva, dvorski kompleks u Topčideru... Sem svoje privredne funkcije Beograd je postao i značajno kulturno središte. Iz Kragujevca 1835. godine je preneta štamparija i počele su da izlaze "Novine srpske". Otvorena je Bogoslovija, prva gimnazija i grad postaje utočište brojnih kulturnih stvaralaca tog vremena poput: Vuka Karadžića, Sterije Popovića, Joakima Vujića, Dimitrija Davidovića i drugih.


Prisustvo turske vojske u tvrđavi sputavalo je razvoj Beograda. Međutim, događaji oko ubistva jednog srpskog dečaka na poznatoj Čukur česmi, kada je došlo do bombardovanja beogradske varoši, bivaju povod da se počne pregovarati oko definitivnog odlaska turske vojske iz srpskih gradova. Posle vladavine od 346 godina, Turci 18. aprila 1867. godine definitivno napuštaju Beograd. Beograd je postao slobodan simboličnom predajom ključeva kada su i turske vojničke straže zamenjene srpskim vojnicima, a pored zastave Turske podignuta je i zastava Srbije. Knez Mihailo Obrenović preseljeva u Beograd prestonicu iz Kragujevca.

To je bio novi podsticaj bržem privrednom i kulturnom razvoju grada. U drugoj polovini XIX veka izvršena je i njegova urbanistička i ostala evropeizacija. Centralni položaj imala je ulica Kneza Mihaila, najkraća veza između tvrđave i varoši. Ona ubrzo postaje i najvažniji trgovačko poslovni centar, kakvu je ulogu i danas zadržala. Stare zanate zamenjuje industrija, a trgovinu i saobraćaj pospešuje izgradnja pruge Beograd-Niš 1884. Grad dobija struju, tramvaj, parobrodsko društvo i značajne naučno kulturne ustanove (Velika škola 1863, Narodno pozorište 1869...).
Nazad na vrh Ići dole
STRANAC
Poštovani član
Poštovani član
avatar

Broj poruka : 2821
Datum registracije : 10.12.2010
Godina : 64
Lokacija : Slovenija

PočaljiNaslov: Re: Beograd   Čet 27 Jan 2011, 04:11

БЕОГРАД
Prestonica Srbije i Jugoslavije


Započeta intenzivna izgradnja Beograda po njegovom definitivnom oslobođenju od Turaka, nastavljena je i u prvim godinama XX veka. Izgradnja Železničke stanice i Pristaništa na Savi dovode do premeštanja težišta grada i raniji tursko-istočnjački deo zvani Dorćol počinje da gubi od svog značaja. Ipak, smetnju daljem razvoju predstavljala je činjenica da je Beograd bio pogranični grad prema Austriji i predstavljao je prepreku njenoj osvajačkoj politici prema Balkanu.
U planovima austrijskog i nemačkog prodiranja na Balkan tražen je povod da se vojno napadne Srbija. Nađen je u atentatu u Sarajevu, 28. juna 1914. godine na austro-ugarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda. Ultimatumom, a potom i napadom na Srbiju otpočeo je Prvi svetski rat. Tokom četvoromesečnog bombardovanja prethodnice austrijske vojske ušle su u Beograd 2. decembra 1914. godine, ali u njemu ostaju samo do 15. decembra. Okupator se morao povući zbog osnažene pozicije Srbije posle pobede u Kolubarskoj bici. Novi napad je usledio između 6. i 7. oktobra 1915. godine, pod vođstvom feldmaršala Mekenzena i trajao je punih 7 dana i 7 noći. I pored 9731 ranjenog i mrtvog vojnika, austrijska vojska je uspela da uđe u grad. Agonija Beograda trajala je tri godine. Probojem Solunskog fronta Srpska vojska i delovi savezničke vojske oslobodili su Beograd 1. novembra 1918. godine. Tokom Prvog svetskog rata, Srbija je izgubila 28% celokupnog stanovništva, a Beograd je među gradovima koji su najviše stradali.


Odmah po oslobođenju Beograd je postao prestonica novostvorene Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, što mu je dalo još veći impuls za bržu izgradnju. Uvećan za Zemun, Beograd prestaje da bude pogranični grad i brzo se razvija. Osim naglog širenja prema Avali, Košutnjaku, Čukarici i Dunavu, i unutar starog gradskog jezgra podignut je veliki broj objekata i građevina, čime Beograd dobija oblike evropskog grada. Ali, posle ubistva kralja Aleksandra I Karađorđevića, jačale su snage koje su iskazivale sve veće simpatije za nosioce novog svetskog poretka - Hitlera i Musolinija. To je rezultiralo pristupanjem Trojnom paktu 25. marta 1941. godine, da bi dva dana kasnije došlo do državnog udara, smenjivanja Vlade i velikih narodnih demonstracija.

Samo nekoliko dana posle toga Beograd je postao meta strahovitih bombardovanja i razaranja. U naletu nemačke avijacije 6. i 7. aprila 1941. godine na slobodan grad, od bombardovanja je poginulo 2274 lica, a broj ranjenih je bio nekoliko puta veći. Lakše ili teže je oštećeno nekoliko hiljada zgrada, a od kulturno-istorijskih spomenika potpuno je spaljena Narodna biblioteka. Bio je to uvod u četvorogodišnji život grada pod okupacijom. Nemačke jedinice su ušle u Beograd bez ikakvog otpora 12. aprila 1941. godine. Uz sve progone i patnje koje su nanosili nemački okupatori, građani Beograda su morali da podnesu i znatne žrtve zbog savezničkog bombardovanja posebno u proleće i jesen 1944. godine. Porušeni su bili mnogi objekti, stambene zgrade, srušeni svi mostovi na Savi i Dunavu, a život je izgubilo oko 1160 građana. Tokom Drugog svetskog rata Beograd je izgubio oko 50.000 stanovnika i pretrpeo neprocenjive štete i razaranja. Beograd su oslobodile jedinice Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije i Crvene armije 20. oktobra 1944. godine.


Nove komunističke vlasti hapse i likvidiraju političke protivnike, a beogradsku omladinu mobilišu za odlazak na Sremski front. Uprkos ogromnim razaranjima i opštoj nemaštini, Beograd je lagano počeo da se oporavlja od teških posledica rata i okupacije. Obnavljaju se porušeni privredni objekti i grade novi, naročito industrijski kapaciteti (pre svega u oblasti metalne, hemijske i elektro industrije), razvija se saobraćaj, obnavljaju se i proširuju kulturne i prosvetne institucije. Na političkom planu, donošenjem Deklaracije o proglašenju FNRJ kao savezne države republičkog oblika, 29. novembra 1945. godine, ukinut je monarhijski oblik vladavine u Jugoslaviji i zvanično započela komunistička vladavina Josipa Broza Tita. Proglašenjem Ustava FNRJ 31. januara 1946. godine, ustanovljena je socijalistička državna zajednica jugoslovenskih naroda i započela nacionalizacija imovine predratnih industrijalaca.

Zahvaljujući specifičnoj politici Jugoslavije pod vođstvom Josipa Broza, Beograd je postao značajan međunarodni, politički, kulturni, sportski i privredni centar. U njemu su održani važni međunarodni skupovi: Prva konferencija šefova i vlada nesvrstanih zemalja, 1961. godine, zatim Konferencija o evropskoj bezbednosti i saradnji (KEBS), Konferencija UNESKA, Godišnja skupština banke i Međunarodnog monetarnog fonda, Šesti UNKTAD, kao i niz kulturnih, sportskih i drugih manifestacija.

Da na unutrašnjem planu ima problema pokazali su studentski nemiri 1968. godine (usmereni protiv nerealnih socijalnih razlika i samovolje birokratskog aparata), a zatim i nacionalni momenat 1974. godine. Donošenjem Ustava iste godine država je krenula putem konfederacije. Nerešeni nacionalni, etnički, politički, ekonomski i drugi problemi u zemlji, doveli su do raspada Jugoslavije 1991. čime je okončan najduži period mira na Balkanu u XX veku. Od 1992. godine Beograd je prestonica SR Jugoslavije, koju čine Republika Srbija i Republika Crna Gora, a od februara 2003. Beograd je glavni grad Državne zajednice Srbija i Crna Gora. Maja 2006. Crna Gora proglašava samostalnost i od tada je Beograd glavni grad samostalne države Republike Srbije.
Nazad na vrh Ići dole
STRANAC
Poštovani član
Poštovani član
avatar

Broj poruka : 2821
Datum registracije : 10.12.2010
Godina : 64
Lokacija : Slovenija

PočaljiNaslov: Re: Beograd   Čet 27 Jan 2011, 04:17

БЕОГРАД
NATO agresija 1999

U toku NATO bombardovanja Beograda 1999. godine gađani su i ciljevi u samom centru grada, što se najbolje vidi po priloženoj mapi. Za skoro tri meseca bombardovanja samo par dana i noći je bilo bez vazdušne uzbune.


HRONOLOGIJA:
Dan prvi - Noć između 24. i 25. marta
Serija napada u području naselja Batajnica gde je i istoimeni vojni aerodrom. Jedna eksplozija u regionu Ralje, 30 kilometara južno od Beograda. Tri jake detonacije oko planine Avala. Pogođena je i radarska stanica u Rakovici, oštećene tri školske zgrade i spoljni zid Manastira.
Dan drugi - Noć između 25. i 26. marta
Pored batajničkog aerodroma, bombardovani Jajinci i Žarkovo.
Dan treći - Noć između 26. i 27. marta
Gađano područje Avale, Topčidera, Malog Mokrog Luga, Sremčice, Lipovice i Voždovca. Plamen zahvatio Lipovičku šumu.
Dan četvrti - Noć između 27. i 28. marta
Ponovo gađan batajnički aerodrom, Avala, Trešnja, oštećeni predškolski i školski objekti na Petlovom brdu i Vidikovcu. Ponovo zapaljena Lipovička šuma. Oštećen međunarodni civilni aerodrom Surčin.
Dan peti - Noć između 28. i 29. marta
Ponovo bombardovan aerodrom u Batajnici.
Dan šesti - Noć između 29. i 30. marta
Ponovo bombardovan batajnički aerodrom, Avala, Jakovo i Zuce.
Dan sedmi - Noć između 30. i 31. marta
Eksplozije na području Jakova i Borče. Bombardovani vojni objekti na Avali. Nekoliko projektila palo u atar sela Zuce.
Dan deseti - Noć između 2. i 3. aprila
Krstarećim projektilima pogođene zgrade republičkog i saveznog MUP u ulici Kneza Miloša. Požar u neposrednoj blizini Ginekološko-akušerske klinike i psihijatrijske bolnice "Laza Lazarević"
Dan jedanaesti - Noć između 3. i 4. aprila
Pogođena Toplana u novobeogradskom Bloku 70A, poginuo noćni čuvar. Pogođena i Policijska akademija na Banjici. Od te detonacije popucala stakla na VMA. Bombardovano skladište Jugopetrola u Rakovici. Ponovo od eksplozije gori Lipovačka šuma.
Dan dvanaesti - Noć između 4. i 5. aprila
U centru Zemuna, u Glavnoj ulici, pogođena zgrada komande RV i PVO. Oštećena vodovodna mreža i više stambenih zgrada u Glavnoj ulici. Pogođena kasarna u Cara Dušana (Konjička škola). Jedan projektil pao u blizini Gradske bolnice na Zvezdari. U napadu na šire područje Surčina, oštećena aerodromska zgrada civilnog aerodroma.
Dan petnaesti - Noć između 7. i 8. aprila
Pogođena zgrada republičkog Ministarstva pravde (bivša Komanda grada) u Nemanjinoj 9. Na okolnim stambenim zgradama i hotelu Beograd popucala stakla od siline detonacije.
Dan dvadeseti - Noć između 12. i 13. aprila
Raketirana kasarna Vojske Jugoslavije "Vasa Čarapić" na Banjici. Iznad Novog Beograda vodila se vazdušna bitka. Jedan projektil, koji nije eksplodirao pao kod sportske hale "Beogradska arena".
Dan dvadeset drugi - Noć između 14. i 15. aprila
Serija snažnih eksplozija dogodila se u Rakovici gde je povređen veći broj ljudi uglavnom od razbijenog stakla. Oštećeni zgrada opštine, Dom zdravlja, škola, dečiji vrtić i više stotina stanova.
Dan dvadeset treći - Noć između 15. i 16. aprila
Drugi put za dva dana bombardovan kamenolom u Rakovici.
Dan dvadeset peti - Noć između 17. i 18. aprila
Trogodišnja devojčica Milica Rakić+ poginula je u napadu na prigradsko naselje Batajnica. Ranjeno je pet civila. Ponovo bombardovana Rakovica.
Dan dvadeset šesti - Noć između 18. i 19. aprila
Četiri snažne detonacije registrovane u naselju Barič, u opštini Obrenovac, gde je smeštena hemijska industrija.
Dan dvadeset sedmi - Noć između 19. i 20. aprila
Dejstva na području Batajnice.
Dan dvadeset osmi - Noć između 20. i 21. aprila
Pogođen poslovni centar"Ušće" na Novom Beogradu, gde su bila sedišta više radio i TV stanica i sedište SPS-a.
Dan dvadeset deveti - Noć između 21. i 22. aprila
Srušena rezidencija predsednika SRJ u Užičkoj 15. Oko dvadeset projektila pogodilo područje aerodroma u Batajnici.
Dan trideseti - Noć između 22. i 23. aprila
Bombardovana zgrada Radio-televizije Srbije u Aberdarevoj ulici u samom centru grada. Poginulo je 16 ljudi, a 18 lakše i teže povređeno. Teško oštećen most na Savi kod Ostružnice. Dejstva u okolini Avale i Krnjače, oštećene trafo-stanice u Zemun Polju i Resniku.
Dan trideset drugi - Noć između 24. i 25. aprila
Pogođena trafo-stanica na Avali u blizini predajnika RTS-a koji je ostao bez struje.
Dan trideset četvrti - Noć između 26. i 27. aprila
Ponovo bombardovan poslovni centar "Ušće" na Novom Beogradu. Srušena radio i TV antena na vrhu zgrade.
Dan trideset peti - Noć između 27. i 28. aprila
Sedam raketa ispaljeno je na kasarnu Vojske Jugoslavije u Topčideru.
Dan trideset šesti - Noć između 28. i 29. aprila
Pogođen je antenski stub u Krnjači, most na Savi kod Ostružnice i kasarna na Topčideru.
Nazad na vrh Ići dole
STRANAC
Poštovani član
Poštovani član
avatar

Broj poruka : 2821
Datum registracije : 10.12.2010
Godina : 64
Lokacija : Slovenija

PočaljiNaslov: Re: Beograd   Čet 27 Jan 2011, 04:20

NATO agresija 1999


Dan trideset sedmi - Noć između 29. i 30. aprila
U najžešćem napadu od početka agresije pogođene su zgrade Generalštaba Vojske Jugoslavije i već oštećena zgrada Savezne policije. Projektili su pogodili i stambeno naselje na Vračaru u delu između Južnog bulevara i ulice Maksima Gorkog. Ceo kraj je ostao bez vode. Srušen predajnik RTS na Avali i antena Radija Studio B u Borči. U toku ovih napada poginula su tri lica, a 40 je ranjeno.
Dan trideset deveti - Noć između 1. i 2. maja
Raketirano područje Lipovačke šume. Raketirana sela Surčin i Jakovo.
Dan četrdeseti - Noć između 2. i 3. maja
Zbog delovanja specijalnih materija koje izazivaju kratke spojeve na meži visokog napona (grafitne bombe) na termoelektranama "Nikola Tesla" u Obrenovcu i "Kostolac" u Kostolcu, došlo je do raspada elektroenergetskog sistema Srbije. Bez struje su ostali Beograd, cela Vojvodina, svi gradovi Pomoravskog okruga, Niš, Kragujevac, Smederevo, Valjevo i drugi gradovi, kao i delovi Republike Srpske koji se napajaju iz navedenih termoelektrana. Zbog havarije mnogi gradovi su ostali i bez vode.
Dan četrdeset prvi - Noć između 3. i 4. maja
Bombardovani brdo Straževica u naselju Rakovica i područje oko Batajnice. Od posledica preksinoćnog napada na dalekovode ponovo došlo do delimičnog raspada elektroenergetskog sistema, zbog čega mnogi gradovi ili delovi gradova nemaju struju i vodu.
Dan četrdeset peti - Noć između 7. i 8. maja
U dosada najžešćem napadu na grad ponovo bombardovane zgrade Generalštaba Vojske Jugoslavije i Saveznog MUP-a. U raketiranju ambasade Kine na Novom Beogradu četiri službenika su poginula, a pet je teško povređeno. Znatno je oštećen hotel "Jugoslavija", jedan gost je poginuo. U ponovljenom udaru grafitnim bombama, na termoelektranu u Obrenovcu i na više trafo-stanica, oštećen elektroenergetski sistem i ceo grad ostao bez struje.
Dan četrdeset sedmi - Noć između 9. i 10. maja
Beograđani su proveli noć bez uzbune, prvi put od početka kampanje NATO protiv SRJ.
Dan četrdeset osmi - Noć između 10. i 11. maja
Raketirano područje sela Zuce i fabrika "Prva iskra" u Bariču.
Dan pedeseti - Noć između 12. i 13. maja
Bombardovan aerodrom u Batajnici.
Dan pedeset prvi - Noć između 13. i 14. maja
Bačene grafitne bombe na termoelektrane "Drmno" u Kostolcu i "Kolubaru" kod Lazarevca. Više gradova i delovi Beograda ostali bez struje.
Dan pedeset peti - Noć između 17. i 18. maja
Bombardovano šire područje Batajnice.
Dan pedeset šesti - Noć između 18. i 19. maja
Bombardovano skladište "Jugopetrola" u Radničkoj na Čukarici. Na okolnim zgradama na Banovom Brdu popucala stakla.
Dan pedeset sedmi - Noć između 19. i 20.maja
Tri bolesnika je poginulo, a nekoliko medicinskih radnika je povređeno prilikom raketiranja Odeljenja za neurologiju KBC "Dragiša Mišović" na Dedinju. U trenutku napada u toku su bila četiri porođaja. Dve trudnice su lakše povređene, a bebe evakuisane u druge bolnice. Takođe bombardovani aerodrom Batajnica, fabrika "Prva iskra" u Bariču i hangar na starom obrenovačkom drumu.
Dan pedeset osmi - Noć između 20. i 21. maja
Ponovo pogođeno skladište "Jugopetrola" na Čukarici. U tom napadu je oštećena rezidencija švajcarskog ambasadora. Nekoliko detonacija čulo se u Rakovici, Lipovičkoj šumi i Ostružnici.
Dan pedeset deveti - Noć između 21. i 22. maja
Ponovo gađano skladište "Jugopetrola" u Radničkoj ulici na Čukarici. Raketirano područje Lipovičke šume i brdo Straževica u Rakovici.
Dan šezdeseti - Noć između 22. i 23. maja
Petoro radnika je povređeno u raketiranju termoelektrane "Kolubara" u Velikim Crljenima. Beograd i veći deo Srbije ostao bez struje. Gađani ciljevi u Obrenovcu, Bariču, Makišu, Lipovičkoj šumi i Rakovici.
Dan šezdeset prvi - Noć između 23. i 24. maja
Veliki deo Srbije ostao je bez električne energije posle bombardovanja TE "Kolubara", TE "Nikola Tesla" i TE "Drmno". Naneta su teža oštećenja na trafo stanicama i dalekovodima. Mnogi delovi Beograda, Novog Sada i Niša kao i drugih gradova ostali su i bez struje i bez vode.
Dan šezdest drugi - Noć između 24. i 25. maja
Ponovo gađana zgrada MUP-a Srbije u ulici Kneza Miloša. Gađano brdo Straževica u Rakovici, dalekovod kod Obrenovca i područje Batajnice.
Dan šezdeset četvrti - Noć između 26. i 27. maja
Tri osobe, među kojima dvoje dece, su poginule u granatiranju sela Ralja u opštini Sopot. Gađano područje Rakovice gde je pogođen servis fabrike "21. maj". Bombardovana područja Makiša, Ostružnice, Batajnice i Zuca. Dva projektila, koja nisu eksplodirala, pala na Novi Beograd i Vračar.
Dan šezdeset peti - Noć između 27. i 28. maja
Pogođene trafo stanice u Leštanima i na Bežanijskoj Kosi. Bez struje ostao Beograd i veći deo Vojvodine. Pogođena zgrada Savezne direkcije za robne rezerve na Novom Beogradu.
Dan šezdeset šesti - Noć između 28. i 29. maja
Gađano šire područje Batajnice.
Dan šezdeset sedmi - Noć između 29. i 30. maja
Bombardovano šire područje grada, okolina Obrenovca, Bubanj Potok, podnožje Avale, okolina Batajnice i brdo Straževica u Rakovici. Jedan projektil pao na zelenu povšinu 300 metara od Tržnog centra Vidikovac.
Dan šezdeset osmi - Noć između 30. i 31. maja
Više projektila palo na Zvezdaru, Ripanj, Miljakovac i postrojenja Termoelektrane "Nikola Tesla" u Obrenovcu.
Dan šezdeset deveti - Noć između 31. maja i 1. juna
Ponovo bombardovane visokonaponske trafo-stanice u Leštanima i na Bežanijskoj kosi. Ceo Beograd i najveći deo Vojvodine ostali bez struje.
Dan sedamdeseti - Noć između 1. i 2. juna
Na meti šira okolina grada. Gađani Lipovica, Umka, Ostružnica, Bežanijska kosa, Obrenovac i benzinska pumpa na putu Beograd-Pančevo.
Dan sedamdeset prvi - Noć između 2. i 3. juna
Jedna eksplozija na području Bariča.
Dan sedamdeset drugi - Noć između 3. i 4. juna
Gađano područje Batajnice. Protekla noć bila je tek druga od početka agresije bez uzbune u Beogradu.
Dan sedamdeset šesti - Noć između 7. i 8. juna
Bombardovana Batajnica. Lansirane svetleće lopte koje su obasjale gotovo čitav grad. Neeksplodirani projektili pali na Slankamen, Kotež i Zvezdaru.


Nazad na vrh Ići dole
STRANAC
Poštovani član
Poštovani član
avatar

Broj poruka : 2821
Datum registracije : 10.12.2010
Godina : 64
Lokacija : Slovenija

PočaljiNaslov: Re: Beograd   Čet 27 Jan 2011, 04:26

Београђанка

Београђанка или палата Београд, је пословни облакодер у центру Београда , Србија . Налази се на углу улице Краља Милана и Масарикове улице, односно између тргова Славија и Теразије

Зграда је једно од најзначајних архитектонских остварења крајем 60-тих година XX века. Изграђена је у периоду између 1969-те до 1974-те. У време када је саграђена ова зграда је била највиша зграда у граду Београду . Данас је Београђанка трећи небодер по висини у Србији , после зграде Пословног центра "Ушће" (141m) и зграде Генекс (115m) .
На последњем спрату ове зграде некада се налазио луксузни ресторан са предивним погледом на центар града. Почетком 90-тих година прошлог века, локална радио-телевизијска станица Студио Б закупила је тај простор. Данас се у овој згради налазе канцеларије више медијских кућа и седишта познатих домаћих и страних фирми у Београду и Србији .


Београђанка је 101m висока и има 24 спрата. Зграда се састоји из два дела. Први, доњи део је шири и његова висина је приближна висини суседних старијих зграда у њеној околини. Горњи део, је ужи и уздиже се доста изнад старог дела града. Укупна површина свих спратова је 40.000m2.

Аутор Београђанке је архитекта Бранко Пешић (1921-2006) . Бранко Пешић је био један од главних архитекта у изградњи Храма Светог Саве у Београду . Он је аутор веома познатих јавних зграда у Србији . Написао је неколико књига у области архитектуре. Одржавао је такође предавања на Београдском универзитету.


Nazad na vrh Ići dole
STRANAC
Poštovani član
Poštovani član
avatar

Broj poruka : 2821
Datum registracije : 10.12.2010
Godina : 64
Lokacija : Slovenija

PočaljiNaslov: Re: Beograd   Čet 27 Jan 2011, 04:29

Споменик незнаном јунаку


Споменик незнаном јунаку се налази на врху Авале у Србији, на месту где се некада налазио средњевековни град Жрново, 15 км југоисточно од Београда.

После Првог светског рата, локално становништво пронашло је већи број гробова српских војника погинулих у рату, међу њима и гроб једног незнаног српског војника. Народ околних села је том војнику 1922. подигао скроман споменик. Касније је Државни одбор за подизање споменика одлучио да се на врху Авале подигне репрезентативнији споменик незнаном јунаку. Пројекат за споменик израдио је вајар Иван Мештровић, у облику маузолеја са каријатидама које представљају жене у народним костимима из свих југословенских крајева. Споменик је грађен од јабланичког гранита од 1934. до 1938. године. За потребе грађења овог споменика, 1934. године динамитом су разрушени остаци средњевековног града Жрнова, што и данас наилази на оштру осуду међу историчарима.

Србија се разликује од свих земаља учесница Првог светског рата по томе што све друге земље имају споменике незнаном војнику, а само Србија незнаном јунаку.

У непосредној близини је и Споменик совјетским ратним ветеранима из Другог Светског рата који су ту погинули у авионској несрећи 19. октобра 1964.



Nazad na vrh Ići dole
STRANAC
Poštovani član
Poštovani član
avatar

Broj poruka : 2821
Datum registracije : 10.12.2010
Godina : 64
Lokacija : Slovenija

PočaljiNaslov: Re: Beograd   Čet 27 Jan 2011, 04:33

Јакшића кула


Јакшића кула налази се на месту где се састају североисточни и северозападни зид Београдске тврђаве, на Калемегдану у Београду , Србија . Са Јакшића кулe пружа се прелеп поглед преко Доњег града Калемегданa , Дунавa и који се даље наставља даље ка Срему и Банату.


Верује се да је Јакшића кула добила назив по војводи Јакши Брежичићу, војсковођи српског Деспота Ђурађа Бранковића (1377 — 1456) , или по Јакшином сину Богдану Јакшићу, славном српском мегданџији. Јакшића кула је представљала страх и трепет за све који су је опседали.

Јакшића кула је осмоугаона одбрамбена кула, за коју архeолози сматрају да је настала у периоду од XI до XV века, свакако пре 1427 године и преране смрти деспота Стефана. Изглед Јакшића кулe је, заправо, реконструисан 1937 године, јер су првобитну кулу порушили Аустријанци градећи сопствене фортификације између 1717 и 1739 године.

Костурница бранилаца Београда , некада се налазила испод кафане "Калемегданска тераса". Она је пресељена на Ново гробље у монументалну гробницу, изграђену 1931. Током копања темеља за цркву Свете Петке откривени су гробови још двадесетак ратника изгинулих на том месту октобра 1915. године. Зна се да су то били сремачки добровољци, а већини се знају и имена. Њихови земни остаци смештени су у крипти која је 1937 године уређена у подножју Јакшића кулe , а сa унутрашње стране бедема iзнад крипте бранилаца налази се спомен плоча на којој пише:

"Овде почивају кости српских војника палих за веру, краља, отаџбину у борбама око Београда у рату 1914 - 1918 године."

У самој кули често се организују изложбе слика, фотографија и других уметничких дела. Иза Јакшића кулe налазе се црква Ружица , обновљена као војнички храм 1925, и храм Свете Петке, саграђен 1937 године, на месту некадашње Земунске капеле. Лево од куле налази се Зиндан капија , а десно је улаз у кафе "Тврђава" и ресторан "Калемегданска тераса". У близини се налази и београдски Зоолошки врт отворен 1936 године.




Nazad na vrh Ići dole
STRANAC
Poštovani član
Poštovani član
avatar

Broj poruka : 2821
Datum registracije : 10.12.2010
Godina : 64
Lokacija : Slovenija

PočaljiNaslov: Re: Beograd   Čet 27 Jan 2011, 04:42

Чукур чесма


Чукур чесма се налази у Добрачинској улици у Београду

Споменик се састоји од чесме, која је израђенa у облику камена, на чијој горњој површини лежи бронзана фигура дечака са разбијеним крчагом. Споменик је подигнут 1931. Висина фигуре износи 33cm, а укупна висина споменика је 149cm. Симеон Роксандић (1874-1943) , познати београдски вајар је аутор овог споменика.


Чукур чесма је подигнута у знак сећања на један врло битан историјски догађај. Споменик је сећање на све жртве пале за коначно ослобођење Србије од Турске доминације.

15 јуна 1862 године, на месту где се данас налази споменик, дошло јe до сукоба између Турака и Срба. Сукоб је избио, јер је један турски војник убио Саву Петровића. Сава је био српски дечак, служио је као шегрт. Дошао је код рођака Београд , да изучи сарачки занат. Дечак је протествовао зато што је Турчин склонио његов крчаг, да би захватио воду без чекања на ред. Због протеста је био кажњен ударцем крчага о главу и тако је дечак је тада смртно рањен. Због тог инцидента избили су немири широких размера у целом Београду и погинуло је више припадника српске полиције и грађана. 17 јуна 1862, два дана касније Турци су бомбардовали Београд, сa Калемегданске тврђаве, на опште изненађење грађана. Бомбардовање је трајало пуних пет часова из 56 топова са тврђаве. Том приликом је погинуло 50, а рањено 20 лица. Порушено је и оштећено око 380 кућа. Велика узрујаност је захватила целу земљу, ишчекивало се неко решење и излаз из такве ситуације.

Због ових сукоба уследила је оштра дипломатска интервенција Кнеза Михајла Обреновића код великих сила. Захваљујући одлуци великих сила да Турци коначно морају да напусте ове просторе, пет година касније 1867, Турска војска је морала да напусти пет српских градова: Београд , Смедерево , Кладово , Шабац , Ужице и Соко , и да их преда кнезу Михаилу.


Скадарлија

Nazad na vrh Ići dole
STRANAC
Poštovani član
Poštovani član
avatar

Broj poruka : 2821
Datum registracije : 10.12.2010
Godina : 64
Lokacija : Slovenija

PočaljiNaslov: Re: Beograd   Čet 27 Jan 2011, 04:46

Победник

Споменик Победник (такође познат као Победник Београда ) је један од најупечатљивијих симбола и најфотографисанијих туристичких атракција у Београду . Споменик се налази на Калемегдану , на највишем бедему Београдске тврђаве.



Победник је висок око 14m, заједно са постољем. Урађен је у бронзи и камену. Аутор споменика је познати вајар Иван Мештровић.

Победник представља снажног, младог ратника са мачем у десној руци и соколом у левој руци. Првобитна тема споменика требала је да буде ослобођење јужне Србије од Турака. Мештровић је 1912-те пројектовао фонтану која је требала да буде постављена на Теразијама . Рад вајара Мештровића био је прекинут почетком Првог Светског рата. После рата се одустало од ове теме.

Касније, на десетогодишњицу Солунског фронта, власти у Београду су се сетиле Победника, тако да је споменик откривен 7. октобра 1928-ме на Теразијама . Међутим, овај догађај изазвао је велику полемику, због повреде морала, јер је млади ратник био наг у био је изложен у центру града. Споменику је такође оспоравано то што својим изгледом више личи на спортисту, него на ратника. Из тог разлога, споменик је био склоњен са Теразија . Овом чину уклањања споменика, међутим, побунили су се млади интелектуалци у Београду .

Због тога је нађено идеално решење, па је исте године 1928-ме Победник постављен на Калемегдану , али је окренут према мочварним пределима, који су се тада налазили на супротној обали реке Савe. На месту мочварних предела данас се налази Нови Београд .

Многи људи сматрају да споменик има одговарајући положај. У сваком случају, Победник симболизује победу над ропством, односно велику жељу за слободом. Београд је током векова, био под влашћу два средњевековна царства. Победник у левој руци држи Сивог сокола, који означава предострожност и сталну будност. Очи сокола и очи човека окренуте су према западу, односно према Бечу . Зато у десној руци стоји мач, који је спреман да буде употребљен у сваком тренутку. Победник, је својим леђима окренут према месту где се некада налазио Пашин конак, што симболизује покушај да се заборави на "векове таме", које је Београд преживео под влашћу Османлијског царства.




Nazad na vrh Ići dole
STRANAC
Poštovani član
Poštovani član
avatar

Broj poruka : 2821
Datum registracije : 10.12.2010
Godina : 64
Lokacija : Slovenija

PočaljiNaslov: Re: Beograd   Čet 27 Jan 2011, 04:49

ЗИНДАН КАПИЈА


Зиндан капија налази се на Горњем Калемегдану , у Београду

Зиндан капија је изграђена средином XV века. Представља најбоље утврђени улаз у средњевековну тврђаву. Састоји се од капије у облику лука, испред које се налази дрвени мост. Капија има масивна двокрилна врата, окована гвожђем. Са леве и десне стране од улаза, налазе се две округле кугле, које су идентичне по облику. Куле међутим, нису међусобно повезане. Оне су подељене на неколико спратова и имају унутрашњу међуспратну конструкцију. Сваки спрат је имао своју посебну функцију. Подруми у кулама су тамни. У њима влада веома ниска температура.

Обе куле се на врховима завршавају зупчасто. Такви облици су имали намену да одбију непријатеља у случају када би овај успео да стигне до зида. Овај зупчасте облике су Турци називали "мушарабије", које у преводу значе "нос за катран".

Фортификациони објекат изградили су Угарски краљеви, са циљем да појачају одбрану већ постојећег источног улаза. У каснијем периоду ову капију су користили Турци у последњем периоду њихове владавине (после 1740) . Тада су подруми кула били коришћени као тамницa. Одатле потиче назив "Зиндан", који на турском значи тамница.




Nazad na vrh Ići dole
STRANAC
Poštovani član
Poštovani član
avatar

Broj poruka : 2821
Datum registracije : 10.12.2010
Godina : 64
Lokacija : Slovenija

PočaljiNaslov: Re: Beograd   Čet 27 Jan 2011, 04:52

ХРАМ СВЕТОГ САВЕ


Храм Светог Саве се налази у Крађорђевом парку на Врачару у Београду

Он је почео је да се гради 1935. Изграђен је на месту на коме се верује да су Турци 1595-те спалили мошти Светог Саве (1169-1236) . Мошти Светог Саве налазиле су се у манастиру Милешева , близу Пријепоља . Турци су их донели у Београд из манастира и овде спалили . Овај чин спаљивања представљао је највећу увреду за Српски народ. Свети Сава је оснивач Српске Православне цркве. 1895-те, тек једну деценију после ослобађања Србије од Турске окупације, формирано је Удружење за изградњу. Ипак, изградња храма морала је да буде одложена због бурних догађаја, који су се у то време дешавали на Балкану и Европи (Први Балкански рат, Други Балкански рат, Први Светски рат) . Пројекат за изградњу храма усвојен је 1935-те. Исте године почела и изградња Храма. За одговорне на радовима изабрани су архитекте Несторовић и А. Дерок (аутор пројекта) . Пред почетак Другог Светског рата био је изграђен темељ храма и почетни зидови који су достизали висину око 11m. Градња се тада прекинула. Готово пола века касније, 1985-те се наставља са градњом. За наставак радова тада је именован архитекта Бранко Пешић. Радови су поново прекинути пар година касније и затим су поново настављени 2000. Храм данас има потпуно завршене радове на фасади. Постављене су куполе, прозори и звона. Али ентеријер храма још увек није завршен. Храм Светог Саве је саграђен у српско-византијском стилу. Његова основа је у облику грчког крста и има димензије 81m x 91m. Спољашња висина храма са крстом износи 79m. Унутрашњa запреминa je 170.000m3. Централна купoла има тежину 4.000 тоне. Храм Светог Саве има укупно 13 купола, 5 полу-купола, и 5 малих купола иза олтара. Храм може да прими око 10.000 верника. Када храм буде довршен, по запремини ће бити највећа православна активна црква на свету . Храм Светог Саве има добро декоративно осветљење, па се одлично види ноћу. И ако Храм Светог Саве има недовршени ентеријер, његова врата су увек отворена за посетиоце, до касних ноћних сати. Пошто се налази на великој надморској висини, 134,5m (64m изнад реке Саве) његова силуета је видљива са свих прилаза граду. По својој висини, у овом тренутку, Храм Светог Саве се налази на петом месту у Србији . Овај поредак по висини биће промењен када буде довршен Авалски торањ. Изградња храма је финансирана искључиво од добровољних прилога. Храм Светог Саве је једна од најпосећенијих туристичких атракција и представља један од симбола Београда . У Карађорђевом парку се осим Храма Светог Саве и Цркве Светог Саве, налазе споменик Карађорђу и зграда Народне библиотеке Србије




Nazad na vrh Ići dole
Jeka
Supermoderator
Supermoderator
avatar

Broj poruka : 1240
Datum registracije : 28.09.2010
Godina : 33
Lokacija : Wien

PočaljiNaslov: Re: Beograd   Ned 01 Maj 2011, 23:43

Nazad na vrh Ići dole
Jeka
Supermoderator
Supermoderator
avatar

Broj poruka : 1240
Datum registracije : 28.09.2010
Godina : 33
Lokacija : Wien

PočaljiNaslov: Re: Beograd   Ned 01 Maj 2011, 23:57

Nazad na vrh Ići dole
Jeka
Supermoderator
Supermoderator
avatar

Broj poruka : 1240
Datum registracije : 28.09.2010
Godina : 33
Lokacija : Wien

PočaljiNaslov: Re: Beograd   Ned 01 Maj 2011, 23:58

Nazad na vrh Ići dole
Jeka
Supermoderator
Supermoderator
avatar

Broj poruka : 1240
Datum registracije : 28.09.2010
Godina : 33
Lokacija : Wien

PočaljiNaslov: Re: Beograd   Ned 01 Maj 2011, 23:59

Nazad na vrh Ići dole
Jeka
Supermoderator
Supermoderator
avatar

Broj poruka : 1240
Datum registracije : 28.09.2010
Godina : 33
Lokacija : Wien

PočaljiNaslov: Re: Beograd   Pon 02 Maj 2011, 00:03

Nazad na vrh Ići dole
Jeka
Supermoderator
Supermoderator
avatar

Broj poruka : 1240
Datum registracije : 28.09.2010
Godina : 33
Lokacija : Wien

PočaljiNaslov: Re: Beograd   Pon 02 Maj 2011, 00:06

Nazad na vrh Ići dole
Ceda
Član
Član
avatar

Broj poruka : 240
Datum registracije : 11.03.2011

PočaljiNaslov: Re: Beograd   Pon 11 Jul 2011, 07:47

















Evo mali doprinos temi, izaberite sta valja. Nisam bas neki fotograf.














Nazad na vrh Ići dole
Ceda
Član
Član
avatar

Broj poruka : 240
Datum registracije : 11.03.2011

PočaljiNaslov: Re: Beograd   Pon 11 Jul 2011, 08:01

Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Beograd   

Nazad na vrh Ići dole
 
Beograd
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 3Idi na stranu : 1, 2, 3  Sledeći
 Similar topics
-
» ZAVOD ZA TRANSFUZIJU KRVI BEOGRAD
» Patike
» Poklanjamo decije stvari! :)
» VTO DNEVNICI-iz prirodnog ciklusa
» Prena i Harmony test-prenatalna dijagnostika umesto amnio

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Foto Art :: Fotografija :: Sve lepote Srbije-
Skoči na: